Трећи час - Ана Аранђеловић

Датум хоспитовања: 20.5.2014.

Предавач: Ана Аранђеловић

Разред: II/6

Тема: Приповетка „Данга“ Радоја Домановића

Пошто што су Ања и Стеван одржали своје часове дошао је ред и на мене, Ану Аранђеловић да са ученицима обрадим своју наставну јединицу. У питању је приповетка „Данга“ Радоја Домановића, имала сам прилику да изаберем да ли ћу са ученицима радити „Вођу“ или „Дангу“, али је избор пао на другу сатиру јер ми се чинила занимљивијом за обраду.

Након добијања задатка приступила сам писању припреме. Прочитала сам одређене студије у којима је обрађена приповетка и обавезну литературу из методике и кренула са спремањем за час.

Дошао је и тај дан када ћу се испробати као професорка. Након уласка у одељење 2/6 поздравила сам ученике и уписала час. Иако им је то био последњи час тог дана били су заиста активни и расположени за рад.

Мотивација ми је био разговор са ученицима о томе на који све начин људи данас долазе до неког циља, а да се притом не ослањају на свој рад. Учнички одговори су били махом исти и сводили се на то да су неки од таквих људи у водама криминала, да се додворавају осталима не би ли тако профитирали. На тај начин сам тему сатире повезала са садашњицом.

Пошто сам са ученицима завршила мотивационии разговор питала сам их да ли знају нешто о Домановићу. Доста њих се јавило и добила сам више одговора него што сам очекивала, знали су када је живео, шта је написао, како је писао. Када сам саслушала њихове одговоре написала сам на табли назив наставне јединице и када је Домановић живео, као и шта је писао.

 Радоје Домановић (1873 - 1908)

Главни део часа сам започела тако што сам замолила ученике да неко укратко преприча приповетку, јавила се једна ученица која је лепо урадила задатак који сам поставила. Потом смо поделили приповетку на композиционе целине, што сам записала на табли. Услеђује разговор са ученицима о томе зашто је Домановић изабрао баш сан како би написао ову сатиру, ученички одговори су углавном били усмерени према томе да је то можда нешто подсвесно о чему је писац и размишљао. Постепено наводим ученике да повежу приповетку са временом у коме је Домановић стварао и долазимо до закључка да је то време апсолутистичке владавине Милана Обреновића и тешког положаја народа, немогућности јавног говора, време када улизице и полтрони успевају, док обичан човек пати и трпи.

Оперативни део часа је била постепена анализа приповетке, најупечатљивијих слика и зашто су неке сцене баш такве какве јесу. Већим делом часа сам се користила дијалошком методом, а монолошком само на тренутке. Што се саме анализе дела тиче, фокусирала сам се на сцену са дугметом, на самом почетку сатире, затим сам са ученицима разговарала о сну и локацији те далеке земље, зашто је приповетка дата кроз сан и зашто је та земља тако далека и чудна, шта се дешава тамо, ко је тамо главни, како се колектив опходи према онима који „јашу“ и који су „јахани“, сцена збора, жигосања, ко се истиче и ко се супротставља, као и сцена и буђења. Ученицима је час био занимљив, били су активни, лепо схватили тему и допринели тумачењу приповетке.

Била сам задовољна њиховим размишљањима и погледима на свет и живот. Схватили су приповетку на прави начин, повезали је са животом данас и свему ономе што се дешава око нас. Како је остало још мало времена до краја часа, поделила сам им наставне листиће са укрштеним речима где су тражили речи везане за Радоја Домановића и сатиру коју смо на часу анализирали.

Љ	Д	Г	П	Р	Н	П	Р	У
Х	Г	А	А	В	Ф	Љ	Е	В
А	Х	Е	Т	Х	Т	В	Н	О
Ф	Л	Н	Р	З	Г	М	Д	Ђ
Љ	В	Р	И	Г	Б	А	Х	А
М	С	А	О	В	Н	Љ	О	Ф
Х	Ц	Г	Т	Г	Ф	М	М	Б
Р	Ј	Ш	А	Б	К	Р	Е	Џ

Професорка Љиљана Марковић је рекла ученицима да након сваког одржаног часа напишу на папирићима коментаре како им се чинио час.