Здраво свима!

Садржај овог блога упућује на методичку праксу одржану у гимназији "Бора Станковић" и основној школи "Свети Сава". Овде можете читати садржаје одслушаних, као и часова које смо ми држали, наше утиске, искуства и размишљања о једном од најзанимљивијих периода студирања. Надамо се да ће вам бити од користи, уколико вас овде доводе практични разлози, а занимљив и поучан свима вама који у глобалној шуми интернета набасате на овај наш путељак. 

 

Пети час - Данијел Станковић

Датум хоспитовања: 30. 5. 2014.

Предавач: Данијел Станковић

Разред: II/6

Тема: Роман „Зона Замфирова“ Стевана Сремца

Стицајем околности имао сам не баш захвалну улогу да одржим последњи час, и на неки начин затворим круг хоспитовања у гимназији „Бора Станковић“. Одговорност је била велика управо због одличних часова које су одржале колеге из групе. Неуспешно изведен последњи час покварио би општи позитиван утисак који је група оставила како на ученике гимназије, тако и на нашег ментора, професорку Љиљану Марковић.

Други „проблем“ који ми се наметнуо пре почетка писања припреме јесте обим јединице која ми је додељена. Како обрадити роман у термину једног школског часа? Иако се не ради баш о делима обима „Рата и мира“ или „Тихог Дона“ већ о подужој приповеци како каже Сремац, или краћем роману како вели наша књижевна критика - Зони Замфировој, ваља добро организовати час како би у тих четрдесет пет минута стало све што је неопходо обрадити, као и оно што би требало макар поменути.

Предности система по ком смо започели хоспитовање дошле су врло брзо до изражаја. Пре свега, имали смо довољно времена да се упознамо са одељењима, чак и са склоностима и квалитетима ученика понаособ, што је резултирало одличном обостраном комуникацијом. Сама одељења била су такође одлична, сачињена од ученика који су заинтересовани и ангажовани. Вероватно захваљујући професоркином труду, умећу и стрпљењу одељења су била савршена за овај наш задатак. Могу слободно рећи да бих био врло поносан када бих као будући предавач успео да створим овакву атмосферу за рад коју несумњиво поседују сва одељења професорке Љиљане.

Олакшавајућа околност била је актуелност теме дела која је пријемчива узрасту ученика, време и место дешавања радње романа (Ниш, 19. век) као и блискост ученика са дијалектом, којим је написан највећи део дела.

Отприлике са овим мислима започео сам и завршио писање припреме. Међутим, чим сам стао пред одељење и почео разговор са њима све је текло потпуно природно. Моји страхови били су неоправдани.

Стеван Сремац (1855 - 1906)

Са циљем да мотивишем ученике испричао сам им анегдоту о Нишу и Нишлијама, тачније о специфичном називу становника и становница Ниша, различитом у односу на називе становника других градова и варошица у Србији. Разговарали смо о разлогу због кога је оријентални назив "Нишлија" превагнуо у односу на очекивани "Нишанин", а затим и о времену у коме се водила ова тиха језичка борба двеју култура?

Пошто смо одговорили на постављена питања разговарали смо о Нишу у време ослобађања од Турака јер је то време Сремчевог доласка у Ниш. Исписао сам на табли његово име, године рођења и смрти. Кратко смо говорили о најважнијем из биографије писца са акцентом на период проведен у Нишу. Разговарали смо и о разлозима Сремчевог одушевљења Нишом. Потом смо говорили о Сремчевој инспирацији за писање Зоне Замфирове и о њеном историјском косовском пореклу.  

Замолио сам неког од ученика да укратко преприча дело користећи се књигом и појашњењима које је Сремац дао испод наслова поглавља.

Дијалошком методом прошли смо кроз све етапе дела. Ученици су показали више него задовољавајући степен разумевања дела. Иако је било практично немогуће држати се припреме са очекиваним одговорима, дијалог се одвијао у жељеном смеру и временски оквир који сам предвидео за ову етапу часа био је испоштован. Осврнуо сам се и на истоимени филм који је режирао Здравко Шотра, захваљујући коме је популарност дела значајно порасла.

Исписао сам имена главних ликова на таблу и груписао их у два табора. Са једне стране Манча, тетка Дока и остали Манетови помагачи, а са друге Зона, хаџи Замфир и Зонине тетке окупљене око тетка Таске. У даљем току часа разговарали смо о односима између ликова. Пре свега о односу Манета и Зоне, затим о односу Зоне и хаџи Замфира и на крју о два контрастна лика Манулаћа и Митанче.

На крају оперативног дела часа поделио сам одељење на две групе које су имале задатак да бране становишта ових двеју група, тј. патријархалних принципа и заљубљених, што су учениници одлично прихватили демонстрирајући врло развијене ораторске и дебатне способности.

Споменик Сремцу, Калчи и Чапи у центру Ниша

У завршном делу часа осврнули смо се на савремени Ниш и на данашње међуљудске односе. Говорили смо о ономе што се променило од времена кад се дешава радња дела, али и о ономе што се није променило. Закључили смо да су неки од патријархалних принципа тог времена и даље присутни. Актуелизацијом проблема забрањене љубави привео сам час крају, захвалио се ученицима на пажњи и похвалио њихово ангажовање.

Уопште узев, прилично сам задовољан исходом часа с обзиром да се нисам у потпуности могао држати припреме. Напротив, мислим да је тај природни ток, на чему захваљујем својим првим ученицима, пробудио у мени још већу жељу за посвећивањем читавог свог живота школи. Своје грешке које сам увиђао синхроно са током предавања, чини се, остајале су само у мојим мислима јер су ученици приступили проблему који сам изнео пред њих са толиком промишљеношћу и еланом да је било право уживање долазити до познатих решења на досад неизречене начине.

Четврти час - Даница Јовановић

Датум хоспитовања: 27.5.2014.

Предавач: Даница Јовановић

Разред: II/6

Тема: Приповетка "Ветар" Лазе Лазаревића

Задатак који сам добила од професорке Љиљане Марковић била је приповетка "Ветар" Л. Лазаревића. Искрено, то ме је мало уплашило јер задатак, како се мени чинило, није био лак, с обзиром да је у питању психолошка приповетка. Иако су колеге које су пре мене држале час биле веома предусретљиве и поделиле са мном своја искуства и утиске са својих одржаних часова, ипак је постојао страх да можда неће све ићи по плану припреме...Али, испоставило се да је то задатак који ћу памтити целог живота: мој први одржан час! (:

Приступила сам писању припреме. Професорка Љиљана Марковић нас је упутила на литерутуру која нам била од велике користи приликом писања припрема за час. Олакшавајућа околност је била та што сам упоредо са припремом спремала испит из српског реализма којем ова приповетка припада.

 Лаза Лазаревић (1851 - 1891)

А онда је дошло време да све то представим ученицама другог разреда. Ушавши у учионицу представила сам се ученицима и рекла да ћу тог часа ја заменити професорку Љиљану. Уписала сам час (нисам знала да је то толико тешко :)) и почела.

Питала сам их да ли знају шта је Едипов комплекс. Њихови одговори упућивали су на област психологије, а затим сам их питала да ли су гледали неке филмове који се баве овом проблематиком. Поред њихових пар одговора ја сам има дала неколико предлога. А онда је дошло време да их упознам са насловом наставне јединице, коју сам исписала на табли. Затражила сам да ми кажу како почиње приповетка. Они са сами почели да анализирају приповетку док сам их ја својим питањима усмеравала. Неке њихове одговоре сам писала на табли (један од савета професорке Љиљане, да је оно што напишемо на табли њима важно, а још важније ако је то оно што су они рекли). Такође, на табли сам исписивала симболе које се провлаче кроз приповетку и који је својим значењем одређују. Повремено сам им читала одломке из приповетке које сам сматрала репрезентативним. 

Нисам превише времена посветила биографским подацима, већ сам им што више простора дала за конкретну анализу и разговор. Једна ученица је показала и додатно интересовање питавши ме да јој појасним један део приповетке који је имао доста симбола; заједно са њом и осталим ученицима дошли смо до разрешења тих симбола.

Аналаза приповетке била је успешна, и мислим да сам успела да их заинтересујем за психолошку анализу књижевних јунака. Можда би час био јо успешнији да није био последњи у поподневној смени, али, опет, ученици су били сјајни, проницљиви, активни и спремни за сарадњу, што је мени заиста било од велике помоћи. На крају часа задала сам им домаћи задатак који би заокружио оно што смо радили на часу- да пронађу места у приповеци која осветљавају главни лик приповетке на начин на који смо га ми анализирали. 

Када је час био готов приметила сам да није у потпуности прошао онако како сам својом припремом ја то испланирала, доста сам импровизовала, и то се углавном односило на питања која сам постављала ученицима. Без обзира на импровизацију, њихови одговори били су језгровити и давали су простора за додатну анализу и разговор. 

Моје искуство ће, надам се, послужити и другима и помоћи им при организацији часа. Утисци које сам ја стекла говоре да је потпуно другачије искуство слушати час из клупе, а сасвим другачије наћи се у улизи професора! Предивно искуство! Радити у школи са децом је част и привилегија!

Трећи час - Ана Аранђеловић

Датум хоспитовања: 20.5.2014.

Предавач: Ана Аранђеловић

Разред: II/6

Тема: Приповетка „Данга“ Радоја Домановића

Пошто што су Ања и Стеван одржали своје часове дошао је ред и на мене, Ану Аранђеловић да са ученицима обрадим своју наставну јединицу. У питању је приповетка „Данга“ Радоја Домановића, имала сам прилику да изаберем да ли ћу са ученицима радити „Вођу“ или „Дангу“, али је избор пао на другу сатиру јер ми се чинила занимљивијом за обраду.

Након добијања задатка приступила сам писању припреме. Прочитала сам одређене студије у којима је обрађена приповетка и обавезну литературу из методике и кренула са спремањем за час.

Дошао је и тај дан када ћу се испробати као професорка. Након уласка у одељење 2/6 поздравила сам ученике и уписала час. Иако им је то био последњи час тог дана били су заиста активни и расположени за рад.

Мотивација ми је био разговор са ученицима о томе на који све начин људи данас долазе до неког циља, а да се притом не ослањају на свој рад. Учнички одговори су били махом исти и сводили се на то да су неки од таквих људи у водама криминала, да се додворавају осталима не би ли тако профитирали. На тај начин сам тему сатире повезала са садашњицом.

Пошто сам са ученицима завршила мотивационии разговор питала сам их да ли знају нешто о Домановићу. Доста њих се јавило и добила сам више одговора него што сам очекивала, знали су када је живео, шта је написао, како је писао. Када сам саслушала њихове одговоре написала сам на табли назив наставне јединице и када је Домановић живео, као и шта је писао.

 Радоје Домановић (1873 - 1908)

Главни део часа сам започела тако што сам замолила ученике да неко укратко преприча приповетку, јавила се једна ученица која је лепо урадила задатак који сам поставила. Потом смо поделили приповетку на композиционе целине, што сам записала на табли. Услеђује разговор са ученицима о томе зашто је Домановић изабрао баш сан како би написао ову сатиру, ученички одговори су углавном били усмерени према томе да је то можда нешто подсвесно о чему је писац и размишљао. Постепено наводим ученике да повежу приповетку са временом у коме је Домановић стварао и долазимо до закључка да је то време апсолутистичке владавине Милана Обреновића и тешког положаја народа, немогућности јавног говора, време када улизице и полтрони успевају, док обичан човек пати и трпи.

Оперативни део часа је била постепена анализа приповетке, најупечатљивијих слика и зашто су неке сцене баш такве какве јесу. Већим делом часа сам се користила дијалошком методом, а монолошком само на тренутке. Што се саме анализе дела тиче, фокусирала сам се на сцену са дугметом, на самом почетку сатире, затим сам са ученицима разговарала о сну и локацији те далеке земље, зашто је приповетка дата кроз сан и зашто је та земља тако далека и чудна, шта се дешава тамо, ко је тамо главни, како се колектив опходи према онима који „јашу“ и који су „јахани“, сцена збора, жигосања, ко се истиче и ко се супротставља, као и сцена и буђења. Ученицима је час био занимљив, били су активни, лепо схватили тему и допринели тумачењу приповетке.

Била сам задовољна њиховим размишљањима и погледима на свет и живот. Схватили су приповетку на прави начин, повезали је са животом данас и свему ономе што се дешава око нас. Како је остало још мало времена до краја часа, поделила сам им наставне листиће са укрштеним речима где су тражили речи везане за Радоја Домановића и сатиру коју смо на часу анализирали.

Љ	Д	Г	П	Р	Н	П	Р	У
Х	Г	А	А	В	Ф	Љ	Е	В
А	Х	Е	Т	Х	Т	В	Н	О
Ф	Л	Н	Р	З	Г	М	Д	Ђ
Љ	В	Р	И	Г	Б	А	Х	А
М	С	А	О	В	Н	Љ	О	Ф
Х	Ц	Г	Т	Г	Ф	М	М	Б
Р	Ј	Ш	А	Б	К	Р	Е	Џ

Професорка Љиљана Марковић је рекла ученицима да након сваког одржаног часа напишу на папирићима коментаре како им се чинио час.

Други час - Стеван Станојловић

Датум хоспитовања: 19.5.2014.

Предавач: Стеван Станојловић

Разред: II/6

Тема: Одлике реализма у приповеци ,,Глава шећера'' Милована Глишића

Као велики поклоник фолклорне фантастике, био сам усхићен због прилике да на свој начин представим ученицима једног од најзначајнијих српских реалиста Милована Глишића и његово велемајсторску сатиру са елементима фантаските ,,Главу шећера''. Међутим, како је време ограничавајући фактор, ипак није било довољно простора за обраду елемената фолклорне фантастике, те сам се фокусирао на приказивање друштвеног стања српског села деветнаестог века.

                                                 Милован Глишић (1847 - 1908)

Након што сам се представио одељењу, упитао сам ученике да ли су некада чули за Милована Глишића. Желео сам да их тиме подсетим на приповетку ,,Прва бразда'' коју су већ раније обрађивали. На тај начин сам успео да приближим проблематику коју је у својим делима обрађивао Милован Глишић, а која је увек везана за српско село. Закључујемо да је реч о реалистичкој приповеци са сеоском тематиком. На табли записујем наслов наставне јединице Одлике реализма у приповеци ,,Глава шећера'' Милована Глишића, испод чега у виду поднаслова записујем Релиастичка приповетка са сеоском тематиком.

Потом сам их подсетио на Балзаково дело ,,Чича Горио'' и тражио да неко од ученика каже одлике реализма које су уочили приликом обраде те наставне јединице. Када су ученици својим одговорима дошли до закључка да је ,,Чича Горио'' дело критичког реализма, упитао сам их ко је донео зраке критичког реализма у Србију. Добио сам одговор да је то био Светозар Марковић. Потом сам им испричао како је Милован Глишић био следбеник поетике коју је Светозар Марковић утемљио.

Затим смо се фокусирали на приповетку ,,Глава шећера''. Јако активни и комуникативни ученици олакшали су посао обраде приповетке својом проницљивошћу и зрелошћу. Кроз врло опуштену, природну дискусију лако смо установили каква је структура приповетке и издвојили карактерне црте главних ликова. Посебна пажња је била посвећена проблему необразовања српског села деветнаестог века, проблему зеленашења и корумпираности власти. Ова питања су била нарочито занимљива јер их је било лако повезати са актуелним друштвеним приликама, те су ученици лако успели да уоче сличности и подвуку паралелу између прошлости и садашњости на основу свог искуства. Закључили смо, на крају, да је српско село било осуђено на пропаст и да српски сељак није имао никаквих могућности за напредак и друштвено-економску стабилност поред корумпиране власти. Том закључку сам додао и податак да је Милан Обреновић декретом отписао сав дуг сељака код зеленаша како би се зауставило економско пропадање српског села. Ову историјску чињеницу су ученици повезали са још неким сличним случајевима из историје других народа и тако показали завидно знање и способност да повезују градива различитих области.

Ученицима сам за домаћи задатак задао да код куће размисле о значењу имена главних ликова (Радана Радановића, Максима Сармашевића и Давида Узловића) и да анализирају сцену сусрета и разговора Радана са професором, како би закључили да ли је ова сцена хумористичка или сатирична.

Иако нисам успео да у потпуности представим ученицима оно што ми је било у плану, када сам се мало ,,охладио'' и мирне главе се присетио тока часа, био сам задовољан начином на који је час одржан. Оно што ми је најважније јесте да сам успео да покренем дискусију која се успешно одвијала током читавог часа. Било је приметно да добар део одељења није прочитао дело, али су ипак свој допринос дали користеће се претходно стеченим знањем из области реализма и логике. Захваљући сјајним ученицима, ово је за мене било изванредно искуство и сјајна основа за оно што тек предстоји.  

Линк за филм

Линк за радио драму

Први час - Ања Вујновић

Датум хоспитовања: 13. 5. 2014.

Предавач: Ања Вујновић

Разред: I/4

Тема: „Житије Светог Симеона“ Светог Саве

Свети Сава (1174 - 1235)

Након што смо завршили са слушањем одређеног броја часова,  професорка Љиљана Марковић ненаметљиво нам је рекла које су наставне јединице предвиђене за наредне две недеље, а затим је нама оставила да се договоримо ко ће коју наставну јединицу да одабере и припреми за онај термин који је наставним планом и програмом предвиђен.

С обзиром на то да је наставна јединица коју сам одабрала предвиђена за први следећи час, убрзо сам се прихватила посла(користећисенеопходномлитературом, какосаметодичке стране, тако и оном која ми је била потребна за теоријски део наставе) и кренула са припремом за час.

Дошао је и тај 13.мај, није био петак, али сам се плашила да ће исход бити као јесте петак тринаести. Почела сам уобичајено, поздрављањем одељења и представљањем. Након што сам уписала час, и прибележила одсуство појединих ђака, отпочела сам наставу.

Како бих избегла стереотипни почетак који нисам волела као средњошколка (монолошка метода) час сам отпочела кроз игру. Поделила сам ученике у шест грпа (сваку групу сачињавао је један ред од по четири ученика) и објаснила им шта је задатак. Такође сам напоменула да ће победничка група на крају часа (како се неби реметио мир) добити награду, на овај начин сам (бар се надам) мотивисала ученике да буду што ефикаснији. Њихов задатак је био да реше укрштене речи које су се састојале од неколико питања, махом из средњовековне књижевности. Као коначан резултат добијени су појмови житије и Свети Сава. Када је победничка група прочитала појмове који су добијени укрштеницом, замолила сам их да прочитају и одговоре на остала питања како би они ученици који нису све урадили прибележили решења.

Наставни листић у форми укрштенице чије је решење име писца наставне јединице

Након овога, бележим на табли наслов наставне јединице (Свети Сава, Житије Светог Симеона) а затим користећи се дијалошком методом, кроз разговор са ученицима долазим до битних биографских података Савиних, и исте бележим на табли. Заиста морам напоменути како је одељење са којим сам имала прилику да сарађујем било изврсно, знали су много више од очекиваног, и већи део групе активно је учествовао у часу што ми је доста олакшало наставу.

Такође смо заједничким разговором дошли до закључка шта је биографијам одакле потиче, и шта свака мора да садржи. Исписала сам на табли делове које свако житије обавезно има, па смо заједно продискутовали свако од типских места правећи паралеле са неким личностима које су њима блиске и занимљиве (када се говорило о чудима које светац чини, помињани су и Мојсије и Исус уз сугестије које би филмове ученици могли да погледају, уколико то већ нису учинили). Када се говорило о мотиву рођења под необичним околностима, ученици су се сами сетили како су и Растка родитељи добили у позним годинама. Говорило се и о добрим делима, искушењима итд. При чему је већи број ученика добровољно учествовао у часу.

Када је реч о самом житију, иако су имали за домаћи да прочитају одломак одрђени део одељења то није учинило, док већи део јесте, што ме је посебно обрадовало јер сам и сама свесна да средњовековна књижевност није нешто што може претерано да заинтересује децу тог узраста. Ипак, разумевање самог житија није било на завидном нивоу (што је разумљиво и прихватљиво) па сам  им рекла да свако подвуче оне реченице или делове текста који су на њега оставиле највећи утисак, па смо касније заједно коментарисали зашто су издвојили баш те делове и шта се из њих види. Углавном су се реченице односиле на близак однос Симеона и Саве, што је имало за циљ да покажемо по чему се то ово житије разликује од осталих. Ученици су сами закључили како је стил писања другачији, како дело није лишено топлине иако је у питању хагиографија, као је израз јасан и прецизан, како је приповедање уверљиво јер се види како је Сава директан учесник у животу свог оца.

Ученици су се посебно активирали када је било речи о житијној књижевности уопште, допала им се идеја о ширењу култова и имали су своје ставове о томе, што је, по мом мишљењу одлично. Ово сам искористила како бих им напоменула да је и савин брат, Стефан Првовенчани писао житије свога оца, али је за разлику од Саве, који је одлучио да напише биографију светитеља, он написао биографију владара.

На крају часа смо резимирали оно о чему је било говора, утврдили да ли има нејасноћа да бисмо час завршили на исти начин као што смо и почели, кроз игру. Ученике сам опет поделила у групе, на исти начин као и на самом почетку часа, али су овај пут имали  задатак да заврше, онако како они мисле да треба песму Свети Сава Војислава Илића што им је било посебно занимљиво, јер су могли да изразе своју креативност. Иако нисмо имали довољно времена да сви заврше задатке , две групе су прочитале своје песме, а по смеху се видело да се то остатку одељења  допало.

Наставни листић са фрагментом песме "Свети Сава" Војислава Илића чији крај су ученици сами осмишљавали подељени у неколико група

На самом крају сам поделила награде победничкој групи са почетка часа, сугеришући да чоколаде поделе са остатком одељења (иако нисам ни сумњала да би се они и сами тога сетили), захвалила им се на пажњи и напустила учионицу, жељно чекајући њихове (анонимне) коментаре са критикама и похвалама.

Четврти час

Датум хоспитовања: 10. 5. 2014.

Предавач: Љиљана Марковић

Разред: II/6

Тема: Роман „Ана Карењина“ Лава Николајевича Толстоја

Четврти и последњи час хоспитовања у истој гимназији смо слушали у одељењу које нас је претходно угостило на часу посвећеном животу и делу Лава Толстоја. Овај час је био намењен почетку анализе Ане Карењине. Како су ученици дело већ прочитали код куће, професорка је час отпочела питањем Какви су утисци? Одељење је очигледно било веома нестрпљиво да проговори о прочитаном, па се један број ученика сам јавио да говори о утисцима. Професорка је сваког од њих пажљиво саслушала, а затим покренула разговор о композицији дела. Ученици су спремно одговорили да је у питању паралелна композиција, а професорка их је уз неколико потпитања даље навела да закључе да паралелна композиција подразумева две животне приче, које говоре о судбини два комплексна јунака – Ане Карењине и Константина Љевина . Ученици су такође правилно одговорили и на питања Да ли су се Ана и Љевин икада упознали? и На који начин су њихове приче повезане?, које је требало да их упути на то да је паралелна композиција премрежена мноштвом споредних ликова, који повезују Ану и Љевина и њихове судбине. Овакав закључак је професорки омогућио да у анализу овако комплексног и обимног дела крене кроз тумачење ликова, њихових поступака и идеја које они заступају. На табли је, призивајући ученике у помоћ, исцртала шему која повезује све ликове Ане Карењине, по одговарајућем распореду.

Ученици су овако добили прегледну слику породичних и других међуљудских односа који владају међу ликовима, и сталан подсетник при анализи. Како је ликова у овом делу заиста много, а ученици углавном памте само Анину страну приче, која им је интригантна због повезаности са Вронским, мислим да је оваква демонстрација била заиста важна. Пратећи шему, професорка је ученике покренула на кратко подсећање о сваком од ових ликова. Анализа је отпочета са десне стране шеме, на којој се налазио Љевин, као и његова два брата, па је професорка ученике подстакла да размишљају о томе на који начин се ова три лика разликују. Ученици су веома проницљиво приметили да су Сергеј, Николај и Љевин три различита схватања света и животна принципа. Уз мало подстицаја од стране професорке, сетили су се и да они носе различите идеје о друштвеном програму. Затим, професорка им је поставила питање Шта Љевинов однос према Кити говори о њему?, на основу чега су ученици увидели да он у себи носи и специфично, традиционално схватање љубави. Заједнички су сумирали да кроз Љевина Толстој износи идеје о смислу живота, љубави и друштва, које су, закључили су, и основне преокупације читавог дела, које су на различит начин тумачене кроз разне ликове. Професорка им је још објаснила да сваки лик могу да посматрају као различиту фазу у развоју једне исте Толстојеве мисли, што су ученици прихватили. Са десне стране шеме, анализа је преусмерене на леву, а тиме и на сам почетак дела. Професорка је желела да сазна када читалац први пут упознаје Ану Карењину и у којим околностима. Ово је ученике подстакло да говоре о њеном брату Стиви и његовој жени Доли, а професорка их је даљим навођењем упутила да размишљају о њиховом односу и Стивином неверству. Питања која су уследила – На који начин се посматра неверство у друштву? Како Стива оправдава своје неверство? и Шта је то у њиховом односу довело до оваквог Стивиног понашања? – ученике су бацила у продуктивну дебату о питању неверства. Пратећи начин на који се дебата развија и на који се у одељењу обликује закључак, професорка је у правом тренутку од њих затражила да начине паралеле између два неверства у овом роману – Стивиног и Аниног, и ликова који у њима учествују. Ученици су најпре увидели да оба неверства почињавају ликови специфичне стихијске природе – Стива, као тип хедонисте и Ана, као тип љубавнице. Заједничко им је изгарање у животу и незаустављивост унутрашњих потреба, нагона и жеља. Са друге стране стоје Карењин, као, како су ученици увидели, тип флегматика и Доли, као тип мајке. Без много навођења, једна од ученица је сама увидела паралелу између Доли и Ане, на коју је професорка овим разговором циљала, и закључила да Толстој ту провоцира читаоце да се запитају да ли су мајка и жена исто. Професорка је ово веома похвалила, затражила од одељења да пажљиво саслушају образложење ове ученице, и ову идеју истакла на табли, на празном месту у шеми ликова, између Доли и Ане. Као потврду ове мисли, објаснила им је како Јован Дучић пише да постоје три врсте жена – мајка, љубавница и вила, и након објашњења, питала их којој врсти би припадала Ана, а којој Доли.

Овим се први час анализе Ане Карењине завршио. Иако час није имао строгу структуру, ученици су својим интересовањем и знањем показали да она није ни била потребна. Мотивације им није недостајало, што значи да је она, у дугорочном виду, веома успешно обављена раније. Локализација је обављена на претходном часу којем смо присуствовали, који је, како се сада показало, ипак уродио плодом. Анализа је вршена кроз анализу ликова као доминантних вредности текста, и веома је интересантно са колико умешности је професорка на правим местима постављала прецизна и сасвим јасна питања, која су ученике без пуно тешкоће наводила баш на одговоре које је професорка желела да чује, и који су били кључни за даљи ток анализе. За мене је ово била изванредна лекција о томе како час може бити продуктиван и ученицима занимљив уз помоћ неколико добро осмишљених прорачунатих подстицаја.

Трећи час

Датум хоспитовања: 7.5.2014.

Предавач: Љиљана Марковић

Разред: I/4

Тема: ,,Похвала кнезу Лазару'' монахиње Јефимије

Трећи час којем смо присуствовали, у оквиру нашег хоспитовања, одржан је у првом разреду природно-математичког смера гимназије Бора Станковић. На часу је обрађивана наставна јединица ..Похвала кнезу Лазару'' монахиње Јефимије.

Већ приликом уласка професорке Љиљане Марковић у одељење, приметна је блискост професора и ученика. Знамо да можемо очекивати отворену и живу конверзацију чак и када је реч о неким темама које средњошколцима углавном и нису толико занимљиве за обраду. Потребно је умети повезати, временски и ситуационо, дешавања из књижевног дела било које епохе (у овом случају, из старе српске књижевности) са актуелним догађајима, а то је на овом часу урађено веома успешно.

Након што је професорка на табли записала наслов наставне јединице, поделила је ученицима одломак текста како би у тишини могли да прочитају и припреме се за обраду наставне јединице. Након неколико минута читања, ученици су добили и мало времена да саберу утиске, да речи текста допру до њих. Професорка напомиње да овај текст датира из 15. века, и покреће дискусију о догађајима који су уследили након Косовског боја, на тај начин повезујући знање из историје са књижевношћу. Тада долази до неминовног повезивања настававне јединице која се обрађује са народном књижевношћу. Професорка пита ученике ко је главни јунак народне књижевности, мушкарац или жена. Затим их испитује о месту жене у народној књижевности, њеној улози у друштву петнаестог века. Захтева од ученика да реконструишу дан у животу жене петнаестог века. Ово наводи ученике на размишљање, упоређивање са актуелном ситуацијом. Поставља се питање да ли је неко опевао жену петаестог века и да ли је било друштвено важно и уопште потребно певати о томе. Отвара се жива дискусија и можемо чути различита мишљење, од оних да такве ,,тривијалне'' ствари није потребно опевати, до приче како је ипак било важно осврнути се на улогу жене и њено душевно стање.

Професорка наглашава патњу жене која у ратним годинама остаје без мужа, или без породице, те одлази у манастир. Даје кратку биографију Јефимије из које сазнајемо да је она управо једна од тих жена која је била погођена страшно трагедијом, а та трагедија је директно утицала на њено уметничко стваралаштво. Подсећа ученике на Маричку битку, а они се присећају да је муж Јефимије, деспот Угљеша Мрњавчевић погинуо у тој бици. Као још једну од трагедија која је условила настајање ,,Похвале кнезу Лазару'', професорка наводи податак да је Јефимија рано остала без детета. Затим говори о животу Јефимије на двору кнеза Лазара, те наводи ученике на размишљање о томе да ли је ово уметничко дело посвећено искључиво Лазару. Након општих података о ,,Похвали'', професорка је ученицима дала истраживачке задатке. Замолила их је да Јефимију посматрају као живу особу и да размисле зашто се баш уметница одлучила за похвалу као израз осећања. Ученици су дали много креативних одговора који су довели до новог питања. Професорка их је упитала како су се осећали док су читали ово дело, са циљем да добије одговор који ће потврдити да ово дело буди узвишене емоције, чиме је добила основу да ученицима објасни да је похвала религиозно књижевно дело. Још један од задатака је био да се текст подели на мисаоне целине, међутим, време предвиђено за час је истекло.

Ипак, без обзира на недостатак времена, можемо рећи да је час био успешан. У ученицима се пробудило интересовање за тему и стару српску књижевност, готово сви су активно учествовали у обрађивању наставне јединице. За велику похвалу је повезивање градива из историје, па и социологије и психологије са наставном јединицом из књижевности. Дакле, циљ је постигнут, што доказује да се чак и оне не тако популарне наставне јединице могу успешно и занимљиво обрадити.