Четврти час

Датум хоспитовања: 10. 5. 2014.

Предавач: Љиљана Марковић

Разред: II/6

Тема: Роман „Ана Карењина“ Лава Николајевича Толстоја

Четврти и последњи час хоспитовања у истој гимназији смо слушали у одељењу које нас је претходно угостило на часу посвећеном животу и делу Лава Толстоја. Овај час је био намењен почетку анализе Ане Карењине. Како су ученици дело већ прочитали код куће, професорка је час отпочела питањем Какви су утисци? Одељење је очигледно било веома нестрпљиво да проговори о прочитаном, па се један број ученика сам јавио да говори о утисцима. Професорка је сваког од њих пажљиво саслушала, а затим покренула разговор о композицији дела. Ученици су спремно одговорили да је у питању паралелна композиција, а професорка их је уз неколико потпитања даље навела да закључе да паралелна композиција подразумева две животне приче, које говоре о судбини два комплексна јунака – Ане Карењине и Константина Љевина . Ученици су такође правилно одговорили и на питања Да ли су се Ана и Љевин икада упознали? и На који начин су њихове приче повезане?, које је требало да их упути на то да је паралелна композиција премрежена мноштвом споредних ликова, који повезују Ану и Љевина и њихове судбине. Овакав закључак је професорки омогућио да у анализу овако комплексног и обимног дела крене кроз тумачење ликова, њихових поступака и идеја које они заступају. На табли је, призивајући ученике у помоћ, исцртала шему која повезује све ликове Ане Карењине, по одговарајућем распореду.

Ученици су овако добили прегледну слику породичних и других међуљудских односа који владају међу ликовима, и сталан подсетник при анализи. Како је ликова у овом делу заиста много, а ученици углавном памте само Анину страну приче, која им је интригантна због повезаности са Вронским, мислим да је оваква демонстрација била заиста важна. Пратећи шему, професорка је ученике покренула на кратко подсећање о сваком од ових ликова. Анализа је отпочета са десне стране шеме, на којој се налазио Љевин, као и његова два брата, па је професорка ученике подстакла да размишљају о томе на који начин се ова три лика разликују. Ученици су веома проницљиво приметили да су Сергеј, Николај и Љевин три различита схватања света и животна принципа. Уз мало подстицаја од стране професорке, сетили су се и да они носе различите идеје о друштвеном програму. Затим, професорка им је поставила питање Шта Љевинов однос према Кити говори о њему?, на основу чега су ученици увидели да он у себи носи и специфично, традиционално схватање љубави. Заједнички су сумирали да кроз Љевина Толстој износи идеје о смислу живота, љубави и друштва, које су, закључили су, и основне преокупације читавог дела, које су на различит начин тумачене кроз разне ликове. Професорка им је још објаснила да сваки лик могу да посматрају као различиту фазу у развоју једне исте Толстојеве мисли, што су ученици прихватили. Са десне стране шеме, анализа је преусмерене на леву, а тиме и на сам почетак дела. Професорка је желела да сазна када читалац први пут упознаје Ану Карењину и у којим околностима. Ово је ученике подстакло да говоре о њеном брату Стиви и његовој жени Доли, а професорка их је даљим навођењем упутила да размишљају о њиховом односу и Стивином неверству. Питања која су уследила – На који начин се посматра неверство у друштву? Како Стива оправдава своје неверство? и Шта је то у њиховом односу довело до оваквог Стивиног понашања? – ученике су бацила у продуктивну дебату о питању неверства. Пратећи начин на који се дебата развија и на који се у одељењу обликује закључак, професорка је у правом тренутку од њих затражила да начине паралеле између два неверства у овом роману – Стивиног и Аниног, и ликова који у њима учествују. Ученици су најпре увидели да оба неверства почињавају ликови специфичне стихијске природе – Стива, као тип хедонисте и Ана, као тип љубавнице. Заједничко им је изгарање у животу и незаустављивост унутрашњих потреба, нагона и жеља. Са друге стране стоје Карењин, као, како су ученици увидели, тип флегматика и Доли, као тип мајке. Без много навођења, једна од ученица је сама увидела паралелу између Доли и Ане, на коју је професорка овим разговором циљала, и закључила да Толстој ту провоцира читаоце да се запитају да ли су мајка и жена исто. Професорка је ово веома похвалила, затражила од одељења да пажљиво саслушају образложење ове ученице, и ову идеју истакла на табли, на празном месту у шеми ликова, између Доли и Ане. Као потврду ове мисли, објаснила им је како Јован Дучић пише да постоје три врсте жена – мајка, љубавница и вила, и након објашњења, питала их којој врсти би припадала Ана, а којој Доли.

Овим се први час анализе Ане Карењине завршио. Иако час није имао строгу структуру, ученици су својим интересовањем и знањем показали да она није ни била потребна. Мотивације им није недостајало, што значи да је она, у дугорочном виду, веома успешно обављена раније. Локализација је обављена на претходном часу којем смо присуствовали, који је, како се сада показало, ипак уродио плодом. Анализа је вршена кроз анализу ликова као доминантних вредности текста, и веома је интересантно са колико умешности је професорка на правим местима постављала прецизна и сасвим јасна питања, која су ученике без пуно тешкоће наводила баш на одговоре које је професорка желела да чује, и који су били кључни за даљи ток анализе. За мене је ово била изванредна лекција о томе како час може бити продуктиван и ученицима занимљив уз помоћ неколико добро осмишљених прорачунатих подстицаја.