Пети час - Данијел Станковић

Датум хоспитовања: 30. 5. 2014.

Предавач: Данијел Станковић

Разред: II/6

Тема: Роман „Зона Замфирова“ Стевана Сремца

Стицајем околности имао сам не баш захвалну улогу да одржим последњи час, и на неки начин затворим круг хоспитовања у гимназији „Бора Станковић“. Одговорност је била велика управо због одличних часова које су одржале колеге из групе. Неуспешно изведен последњи час покварио би општи позитиван утисак који је група оставила како на ученике гимназије, тако и на нашег ментора, професорку Љиљану Марковић.

Други „проблем“ који ми се наметнуо пре почетка писања припреме јесте обим јединице која ми је додељена. Како обрадити роман у термину једног школског часа? Иако се не ради баш о делима обима „Рата и мира“ или „Тихог Дона“ већ о подужој приповеци како каже Сремац, или краћем роману како вели наша књижевна критика - Зони Замфировој, ваља добро организовати час како би у тих четрдесет пет минута стало све што је неопходо обрадити, као и оно што би требало макар поменути.

Предности система по ком смо започели хоспитовање дошле су врло брзо до изражаја. Пре свега, имали смо довољно времена да се упознамо са одељењима, чак и са склоностима и квалитетима ученика понаособ, што је резултирало одличном обостраном комуникацијом. Сама одељења била су такође одлична, сачињена од ученика који су заинтересовани и ангажовани. Вероватно захваљујући професоркином труду, умећу и стрпљењу одељења су била савршена за овај наш задатак. Могу слободно рећи да бих био врло поносан када бих као будући предавач успео да створим овакву атмосферу за рад коју несумњиво поседују сва одељења професорке Љиљане.

Олакшавајућа околност била је актуелност теме дела која је пријемчива узрасту ученика, време и место дешавања радње романа (Ниш, 19. век) као и блискост ученика са дијалектом, којим је написан највећи део дела.

Отприлике са овим мислима започео сам и завршио писање припреме. Међутим, чим сам стао пред одељење и почео разговор са њима све је текло потпуно природно. Моји страхови били су неоправдани.

Стеван Сремац (1855 - 1906)

Са циљем да мотивишем ученике испричао сам им анегдоту о Нишу и Нишлијама, тачније о специфичном називу становника и становница Ниша, различитом у односу на називе становника других градова и варошица у Србији. Разговарали смо о разлогу због кога је оријентални назив "Нишлија" превагнуо у односу на очекивани "Нишанин", а затим и о времену у коме се водила ова тиха језичка борба двеју култура?

Пошто смо одговорили на постављена питања разговарали смо о Нишу у време ослобађања од Турака јер је то време Сремчевог доласка у Ниш. Исписао сам на табли његово име, године рођења и смрти. Кратко смо говорили о најважнијем из биографије писца са акцентом на период проведен у Нишу. Разговарали смо и о разлозима Сремчевог одушевљења Нишом. Потом смо говорили о Сремчевој инспирацији за писање Зоне Замфирове и о њеном историјском косовском пореклу.  

Замолио сам неког од ученика да укратко преприча дело користећи се књигом и појашњењима које је Сремац дао испод наслова поглавља.

Дијалошком методом прошли смо кроз све етапе дела. Ученици су показали више него задовољавајући степен разумевања дела. Иако је било практично немогуће држати се припреме са очекиваним одговорима, дијалог се одвијао у жељеном смеру и временски оквир који сам предвидео за ову етапу часа био је испоштован. Осврнуо сам се и на истоимени филм који је режирао Здравко Шотра, захваљујући коме је популарност дела значајно порасла.

Исписао сам имена главних ликова на таблу и груписао их у два табора. Са једне стране Манча, тетка Дока и остали Манетови помагачи, а са друге Зона, хаџи Замфир и Зонине тетке окупљене око тетка Таске. У даљем току часа разговарали смо о односима између ликова. Пре свега о односу Манета и Зоне, затим о односу Зоне и хаџи Замфира и на крју о два контрастна лика Манулаћа и Митанче.

На крају оперативног дела часа поделио сам одељење на две групе које су имале задатак да бране становишта ових двеју група, тј. патријархалних принципа и заљубљених, што су учениници одлично прихватили демонстрирајући врло развијене ораторске и дебатне способности.

Споменик Сремцу, Калчи и Чапи у центру Ниша

У завршном делу часа осврнули смо се на савремени Ниш и на данашње међуљудске односе. Говорили смо о ономе што се променило од времена кад се дешава радња дела, али и о ономе што се није променило. Закључили смо да су неки од патријархалних принципа тог времена и даље присутни. Актуелизацијом проблема забрањене љубави привео сам час крају, захвалио се ученицима на пажњи и похвалио њихово ангажовање.

Уопште узев, прилично сам задовољан исходом часа с обзиром да се нисам у потпуности могао држати припреме. Напротив, мислим да је тај природни ток, на чему захваљујем својим првим ученицима, пробудио у мени још већу жељу за посвећивањем читавог свог живота школи. Своје грешке које сам увиђао синхроно са током предавања, чини се, остајале су само у мојим мислима јер су ученици приступили проблему који сам изнео пред њих са толиком промишљеношћу и еланом да је било право уживање долазити до познатих решења на досад неизречене начине.