Први час - Ања Вујновић

Датум хоспитовања: 13. 5. 2014.

Предавач: Ања Вујновић

Разред: I/4

Тема: „Житије Светог Симеона“ Светог Саве

Свети Сава (1174 - 1235)

Након што смо завршили са слушањем одређеног броја часова,  професорка Љиљана Марковић ненаметљиво нам је рекла које су наставне јединице предвиђене за наредне две недеље, а затим је нама оставила да се договоримо ко ће коју наставну јединицу да одабере и припреми за онај термин који је наставним планом и програмом предвиђен.

С обзиром на то да је наставна јединица коју сам одабрала предвиђена за први следећи час, убрзо сам се прихватила посла(користећисенеопходномлитературом, какосаметодичке стране, тако и оном која ми је била потребна за теоријски део наставе) и кренула са припремом за час.

Дошао је и тај 13.мај, није био петак, али сам се плашила да ће исход бити као јесте петак тринаести. Почела сам уобичајено, поздрављањем одељења и представљањем. Након што сам уписала час, и прибележила одсуство појединих ђака, отпочела сам наставу.

Како бих избегла стереотипни почетак који нисам волела као средњошколка (монолошка метода) час сам отпочела кроз игру. Поделила сам ученике у шест грпа (сваку групу сачињавао је један ред од по четири ученика) и објаснила им шта је задатак. Такође сам напоменула да ће победничка група на крају часа (како се неби реметио мир) добити награду, на овај начин сам (бар се надам) мотивисала ученике да буду што ефикаснији. Њихов задатак је био да реше укрштене речи које су се састојале од неколико питања, махом из средњовековне књижевности. Као коначан резултат добијени су појмови житије и Свети Сава. Када је победничка група прочитала појмове који су добијени укрштеницом, замолила сам их да прочитају и одговоре на остала питања како би они ученици који нису све урадили прибележили решења.

Наставни листић у форми укрштенице чије је решење име писца наставне јединице

Након овога, бележим на табли наслов наставне јединице (Свети Сава, Житије Светог Симеона) а затим користећи се дијалошком методом, кроз разговор са ученицима долазим до битних биографских података Савиних, и исте бележим на табли. Заиста морам напоменути како је одељење са којим сам имала прилику да сарађујем било изврсно, знали су много више од очекиваног, и већи део групе активно је учествовао у часу што ми је доста олакшало наставу.

Такође смо заједничким разговором дошли до закључка шта је биографијам одакле потиче, и шта свака мора да садржи. Исписала сам на табли делове које свако житије обавезно има, па смо заједно продискутовали свако од типских места правећи паралеле са неким личностима које су њима блиске и занимљиве (када се говорило о чудима које светац чини, помињани су и Мојсије и Исус уз сугестије које би филмове ученици могли да погледају, уколико то већ нису учинили). Када се говорило о мотиву рођења под необичним околностима, ученици су се сами сетили како су и Растка родитељи добили у позним годинама. Говорило се и о добрим делима, искушењима итд. При чему је већи број ученика добровољно учествовао у часу.

Када је реч о самом житију, иако су имали за домаћи да прочитају одломак одрђени део одељења то није учинило, док већи део јесте, што ме је посебно обрадовало јер сам и сама свесна да средњовековна књижевност није нешто што може претерано да заинтересује децу тог узраста. Ипак, разумевање самог житија није било на завидном нивоу (што је разумљиво и прихватљиво) па сам  им рекла да свако подвуче оне реченице или делове текста који су на њега оставиле највећи утисак, па смо касније заједно коментарисали зашто су издвојили баш те делове и шта се из њих види. Углавном су се реченице односиле на близак однос Симеона и Саве, што је имало за циљ да покажемо по чему се то ово житије разликује од осталих. Ученици су сами закључили како је стил писања другачији, како дело није лишено топлине иако је у питању хагиографија, као је израз јасан и прецизан, како је приповедање уверљиво јер се види како је Сава директан учесник у животу свог оца.

Ученици су се посебно активирали када је било речи о житијној књижевности уопште, допала им се идеја о ширењу култова и имали су своје ставове о томе, што је, по мом мишљењу одлично. Ово сам искористила како бих им напоменула да је и савин брат, Стефан Првовенчани писао житије свога оца, али је за разлику од Саве, који је одлучио да напише биографију светитеља, он написао биографију владара.

На крају часа смо резимирали оно о чему је било говора, утврдили да ли има нејасноћа да бисмо час завршили на исти начин као што смо и почели, кроз игру. Ученике сам опет поделила у групе, на исти начин као и на самом почетку часа, али су овај пут имали  задатак да заврше, онако како они мисле да треба песму Свети Сава Војислава Илића што им је било посебно занимљиво, јер су могли да изразе своју креативност. Иако нисмо имали довољно времена да сви заврше задатке , две групе су прочитале своје песме, а по смеху се видело да се то остатку одељења  допало.

Наставни листић са фрагментом песме "Свети Сава" Војислава Илића чији крај су ученици сами осмишљавали подељени у неколико група

На самом крају сам поделила награде победничкој групи са почетка часа, сугеришући да чоколаде поделе са остатком одељења (иако нисам ни сумњала да би се они и сами тога сетили), захвалила им се на пажњи и напустила учионицу, жељно чекајући њихове (анонимне) коментаре са критикама и похвалама.