Трећи час

Датум хоспитовања: 7.5.2014.

Предавач: Љиљана Марковић

Разред: I/4

Тема: ,,Похвала кнезу Лазару'' монахиње Јефимије

Трећи час којем смо присуствовали, у оквиру нашег хоспитовања, одржан је у првом разреду природно-математичког смера гимназије Бора Станковић. На часу је обрађивана наставна јединица ..Похвала кнезу Лазару'' монахиње Јефимије.

Већ приликом уласка професорке Љиљане Марковић у одељење, приметна је блискост професора и ученика. Знамо да можемо очекивати отворену и живу конверзацију чак и када је реч о неким темама које средњошколцима углавном и нису толико занимљиве за обраду. Потребно је умети повезати, временски и ситуационо, дешавања из књижевног дела било које епохе (у овом случају, из старе српске књижевности) са актуелним догађајима, а то је на овом часу урађено веома успешно.

Након што је професорка на табли записала наслов наставне јединице, поделила је ученицима одломак текста како би у тишини могли да прочитају и припреме се за обраду наставне јединице. Након неколико минута читања, ученици су добили и мало времена да саберу утиске, да речи текста допру до њих. Професорка напомиње да овај текст датира из 15. века, и покреће дискусију о догађајима који су уследили након Косовског боја, на тај начин повезујући знање из историје са књижевношћу. Тада долази до неминовног повезивања настававне јединице која се обрађује са народном књижевношћу. Професорка пита ученике ко је главни јунак народне књижевности, мушкарац или жена. Затим их испитује о месту жене у народној књижевности, њеној улози у друштву петнаестог века. Захтева од ученика да реконструишу дан у животу жене петнаестог века. Ово наводи ученике на размишљање, упоређивање са актуелном ситуацијом. Поставља се питање да ли је неко опевао жену петаестог века и да ли је било друштвено важно и уопште потребно певати о томе. Отвара се жива дискусија и можемо чути различита мишљење, од оних да такве ,,тривијалне'' ствари није потребно опевати, до приче како је ипак било важно осврнути се на улогу жене и њено душевно стање.

Професорка наглашава патњу жене која у ратним годинама остаје без мужа, или без породице, те одлази у манастир. Даје кратку биографију Јефимије из које сазнајемо да је она управо једна од тих жена која је била погођена страшно трагедијом, а та трагедија је директно утицала на њено уметничко стваралаштво. Подсећа ученике на Маричку битку, а они се присећају да је муж Јефимије, деспот Угљеша Мрњавчевић погинуо у тој бици. Као још једну од трагедија која је условила настајање ,,Похвале кнезу Лазару'', професорка наводи податак да је Јефимија рано остала без детета. Затим говори о животу Јефимије на двору кнеза Лазара, те наводи ученике на размишљање о томе да ли је ово уметничко дело посвећено искључиво Лазару. Након општих података о ,,Похвали'', професорка је ученицима дала истраживачке задатке. Замолила их је да Јефимију посматрају као живу особу и да размисле зашто се баш уметница одлучила за похвалу као израз осећања. Ученици су дали много креативних одговора који су довели до новог питања. Професорка их је упитала како су се осећали док су читали ово дело, са циљем да добије одговор који ће потврдити да ово дело буди узвишене емоције, чиме је добила основу да ученицима објасни да је похвала религиозно књижевно дело. Још један од задатака је био да се текст подели на мисаоне целине, међутим, време предвиђено за час је истекло.

Ипак, без обзира на недостатак времена, можемо рећи да је час био успешан. У ученицима се пробудило интересовање за тему и стару српску књижевност, готово сви су активно учествовали у обрађивању наставне јединице. За велику похвалу је повезивање градива из историје, па и социологије и психологије са наставном јединицом из књижевности. Дакле, циљ је постигнут, што доказује да се чак и оне не тако популарне наставне јединице могу успешно и занимљиво обрадити.