Други час - Стеван Станојловић

Датум хоспитовања: 19.5.2014.

Предавач: Стеван Станојловић

Разред: II/6

Тема: Одлике реализма у приповеци ,,Глава шећера'' Милована Глишића

Као велики поклоник фолклорне фантастике, био сам усхићен због прилике да на свој начин представим ученицима једног од најзначајнијих српских реалиста Милована Глишића и његово велемајсторску сатиру са елементима фантаските ,,Главу шећера''. Међутим, како је време ограничавајући фактор, ипак није било довољно простора за обраду елемената фолклорне фантастике, те сам се фокусирао на приказивање друштвеног стања српског села деветнаестог века.

                                                 Милован Глишић (1847 - 1908)

Након што сам се представио одељењу, упитао сам ученике да ли су некада чули за Милована Глишића. Желео сам да их тиме подсетим на приповетку ,,Прва бразда'' коју су већ раније обрађивали. На тај начин сам успео да приближим проблематику коју је у својим делима обрађивао Милован Глишић, а која је увек везана за српско село. Закључујемо да је реч о реалистичкој приповеци са сеоском тематиком. На табли записујем наслов наставне јединице Одлике реализма у приповеци ,,Глава шећера'' Милована Глишића, испод чега у виду поднаслова записујем Релиастичка приповетка са сеоском тематиком.

Потом сам их подсетио на Балзаково дело ,,Чича Горио'' и тражио да неко од ученика каже одлике реализма које су уочили приликом обраде те наставне јединице. Када су ученици својим одговорима дошли до закључка да је ,,Чича Горио'' дело критичког реализма, упитао сам их ко је донео зраке критичког реализма у Србију. Добио сам одговор да је то био Светозар Марковић. Потом сам им испричао како је Милован Глишић био следбеник поетике коју је Светозар Марковић утемљио.

Затим смо се фокусирали на приповетку ,,Глава шећера''. Јако активни и комуникативни ученици олакшали су посао обраде приповетке својом проницљивошћу и зрелошћу. Кроз врло опуштену, природну дискусију лако смо установили каква је структура приповетке и издвојили карактерне црте главних ликова. Посебна пажња је била посвећена проблему необразовања српског села деветнаестог века, проблему зеленашења и корумпираности власти. Ова питања су била нарочито занимљива јер их је било лако повезати са актуелним друштвеним приликама, те су ученици лако успели да уоче сличности и подвуку паралелу између прошлости и садашњости на основу свог искуства. Закључили смо, на крају, да је српско село било осуђено на пропаст и да српски сељак није имао никаквих могућности за напредак и друштвено-економску стабилност поред корумпиране власти. Том закључку сам додао и податак да је Милан Обреновић декретом отписао сав дуг сељака код зеленаша како би се зауставило економско пропадање српског села. Ову историјску чињеницу су ученици повезали са још неким сличним случајевима из историје других народа и тако показали завидно знање и способност да повезују градива различитих области.

Ученицима сам за домаћи задатак задао да код куће размисле о значењу имена главних ликова (Радана Радановића, Максима Сармашевића и Давида Узловића) и да анализирају сцену сусрета и разговора Радана са професором, како би закључили да ли је ова сцена хумористичка или сатирична.

Иако нисам успео да у потпуности представим ученицима оно што ми је било у плану, када сам се мало ,,охладио'' и мирне главе се присетио тока часа, био сам задовољан начином на који је час одржан. Оно што ми је најважније јесте да сам успео да покренем дискусију која се успешно одвијала током читавог часа. Било је приметно да добар део одељења није прочитао дело, али су ипак свој допринос дали користеће се претходно стеченим знањем из области реализма и логике. Захваљући сјајним ученицима, ово је за мене било изванредно искуство и сјајна основа за оно што тек предстоји.  

Линк за филм

Линк за радио драму